Izveštaj Fridom hausa: Srbija beleži pad sloboda, vlast podriva medije
Srbija se našla na listi država sa najvećim padom sloboda u poslednjih deset godina, piše u novom izveštaju međunarodne organizacije Fridom haus (Freedom House).
Ta organizacija sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državama koja dokumentuje stanje ljudskih prava i sloboda u svetu, kao glavnog "krivca" za pad sloboda u Srbiji označila je vlast.
"Srbija pod vođstvom predsednika Aleksandra Vučića i njegove Srpske napredne stranke (SNS) pruža slikoviti primer načina na koji su izabrani lideri podrivali medije", piše u izveštaju.
Saša Mirković, jedan od osnivača Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da su navodi iz izveštaja očekivani.
"Srbija se uzima kao primer države koja ima vlast koja suštinski podriva medije. U izveštaju Srbija je u grupi sa El Salvadorom i Venecuelom kao država koja beleži konstantan pad (sloboda) u dugom vremenskom periodu", kaže on.
U izveštaju "Sloboda u svetu 2025" se navodi da se neki od najvećih padova sloboda u poslednjih 19 godina beleži u El Salvadoru, Srbiji i Venecueli "gde lideri neprestano ruše demokratske institucije učvršćujući autoritarnu vladavinu".
Među državama i oblastima koje beleže najveći pad sloboda, Srbija se našla na sedmom mestu, iza Nikaragve, Tunisa, El Salvadora, Tanzanije, Nigera i Hongkonga.
To znači da Srbija beleži najveći pad sloboda od svih država u Evropi.
Srbija je u izveštajima Fridom haus od 2019. označena žutom bojom, što predstavlja delimično slobodne zemlje.
Iz Predsedništva i Vlade Srbije nije stigao odgovor na upit RSE za komentar o ovom izveštaju.
'Pooštravanje kontrole medija i napadi na novinare'
Kao jedan od razloga pada sloboda u Srbiji, Fridom haus navodi pooštravanje kontrole medija i napade na novinare.
"Istraživački novinari su se suočili sa kampanjama klevetanja, kaznama poreske inspekcije, pretnjama vodećih političara i hapšenjima", navodi se u izveštaju.
Fridom haus navodi i da su vlasti iskoristile kontrolu nad regulativom da pomognu provladinim medijima.
Organizacija u probleme ubraja i nedostatak transparentnosti u vlasništvu medija, indirektne subvencije vlasti za medije, što je, kako tvrde, pomoglo provladinim medijima da dominiraju tržištem.
U izveštaju piše i da su članovi vladajuće stranke koristili SLAPP tužbe za zastrašivanje nezavisnih medija i novinara.
SLAPP tužbe obično podnose moćni pojedinci, lobističke grupe, korporacije ili državni organi, a njihova svrha je da cenzurišu, zastraše i ućutkaju kritičare, opterećujući ih troškovima pravne odbrane, sve dok ne odustanu od kritike.
Fridom haus navodi da je sve ovo stvorilo okruženje u kojem pozitivno izveštavanje o Vučiću i SNS-u "zatrpava informativno okruženje, posebno uoči izbora, a kritički glasovi su sve više ućutkivani".
'Zarobljene institucije'
Saša Mirković iz Asocijacije nezavisnih elektronskih medija kaže da se u ovom izveštaju, ali i na masovnim protestima koji su aktuelni u Srbiji, govori o institucijama koje ne rade svoj posao i koje su "zarobljene".
U Srbiji se duže od tri meseca održavaju protesti u više gradova predvođeni studentima, sa kojih se traži odgovornost vlasti za pogibiju 15 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.
Mirković smatra da institucije koje treba da regulišu medije već dugo ne funkcionišu u Srbiji.
"Srbija već dugo funkcioniše bez Saveta Regulatornog tela za elektronske medije. U Skupštini sednica na kojoj bi se oni birali nije ni najavljena", kaže on.
Ovo telo, koje nadgleda rad elektronskih medija, izdaje dozvole za rad televizijama i radio stanicama i uređuje uslove za dobijanje dozvola, na meti je kritika duži niz godina da ne vrši svoju funkciju i da radi u službi vlasti.
Mandat članovima Saveta Regulatornog tela za elektronske medije istekao je 4. novembra 2024. Izbor novih članova pratile su optužbe za neregularnost postupka izbora, a šest kandidata za članstvo u Savetu REM-a odlučilo je u januaru da povuče kandidature zbog, kako tvrde, kršenja Zakona o elektronskim medijima.
REM prate i optužbe da toleriše propuste medija i da ne objavljuje blagovremeno izveštaje o monitoringu medija.
"Svedoci smo da je prethodnih dana REM objavio izveštaj o medijskom monitoringu izbora iz decembra 2023, dakle, više od godinu dana kasnije. To je jedan od najilustrativnijih primera zašto se Srbija tako kotira na listi Fridom hausa", kaže Mirković.
On ističe i da vlast u Srbiji ispunjava zahteve Evropske unije, čija je Srbija zemlja kandidat za članstvo, i da donosi medijske zakone koji se kasnije ne implementiraju.
"Zakon o elektronskim medijima, na primer, predviđa da bude izabran novi Savet REM-a, a znamo da ga nemamo, to govori o paralizi (institucija)", ističe on.
Za Mirkovića ozbiljan problem u Srbiji, koji je spomenut u izveštaju Fridom hausa, predstavljaju napadi na novinare i medije.
Jedan od poslednjih zabeleženih slučajeva je kada su nepoznate osobe provalile su tokom noći 21. februara u prostorije Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) u Novom Sadu.
Nezavisno društvo novinara Vojvodine i ranije je beležilo napade i pretnje, a u decembru 2024 je objavilo je da su im upućene nove pretnje smrću.
Regionalna mreža Bezbedni novinari (Safe Journalists) saopštila je 26. februara da napadi na novinare u Srbiji "ne prestaju" i pozvala nadležne institucije da "prekinu sa nasilnim kampanjama i targetiranjem novinara i medija".
Srbija u ranijim izveštajima Fridom hausa
Organizacija Fridom haus je i u ranijim izveštajima ukazivala na urušavanja sloboda u Srbiji i pritisak na medije.
U izveštaju o stanju političkih sloboda i građanskih prava u Srbiji u 2023. godini bilo je navedeno da je " vladajuća Srpska napredna stranka postepeno urušavala politička prava i građanske slobode, stavljajući pritisak na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije civilnog društva".
Srbija je i u tim izveštajima imala status jedne od zemalja sa najznačajnijim padom sloboda u poslednjoj deceniji.
Tada je u izveštaju ukazivano i na izborne manipulacije, korupciju, propagandu i pritiske na medije, kao i na "urušavanje nezavisnog pravosuđa".
Predstavnici vlasti u Srbiji ranije su negativno reagovali na izveštaje ove organizacije.
Bivša premijerka, a danas predsednica Skupštine Srbije, Ana Brnabić nazvala je 2022. "sramnim" izveštaj Fridom hausa da je Srbija balkanska država koja je u najvećoj meri nazadovala u oblasti sprovođenja demokratskih reformi.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izveštaj Fridom hausa iz 2020. u kom je ta organizacija svrstala Srbiju u zemlje hibridnih režima s autoritarnim režimom nazvao "političkom deklaracijom", ali naveo da taj izveštaj "nije dobra vest".
Fridom haus u svojim izveštajima svake godine procenjuje stanje slobode u 195 zemalja i 15 teritorija, te ih na osnovu različitih indikatora rangira.
Ta organizacija sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državama koja dokumentuje stanje ljudskih prava i sloboda u svetu, kao glavnog "krivca" za pad sloboda u Srbiji označila je vlast.
"Srbija pod vođstvom predsednika Aleksandra Vučića i njegove Srpske napredne stranke (SNS) pruža slikoviti primer načina na koji su izabrani lideri podrivali medije", piše u izveštaju.
Saša Mirković, jedan od osnivača Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da su navodi iz izveštaja očekivani.
"Srbija se uzima kao primer države koja ima vlast koja suštinski podriva medije. U izveštaju Srbija je u grupi sa El Salvadorom i Venecuelom kao država koja beleži konstantan pad (sloboda) u dugom vremenskom periodu", kaže on.
U izveštaju "Sloboda u svetu 2025" se navodi da se neki od najvećih padova sloboda u poslednjih 19 godina beleži u El Salvadoru, Srbiji i Venecueli "gde lideri neprestano ruše demokratske institucije učvršćujući autoritarnu vladavinu".
Među državama i oblastima koje beleže najveći pad sloboda, Srbija se našla na sedmom mestu, iza Nikaragve, Tunisa, El Salvadora, Tanzanije, Nigera i Hongkonga.
To znači da Srbija beleži najveći pad sloboda od svih država u Evropi.
Srbija je u izveštajima Fridom haus od 2019. označena žutom bojom, što predstavlja delimično slobodne zemlje.
Iz Predsedništva i Vlade Srbije nije stigao odgovor na upit RSE za komentar o ovom izveštaju.
'Pooštravanje kontrole medija i napadi na novinare'
Kao jedan od razloga pada sloboda u Srbiji, Fridom haus navodi pooštravanje kontrole medija i napade na novinare.
"Istraživački novinari su se suočili sa kampanjama klevetanja, kaznama poreske inspekcije, pretnjama vodećih političara i hapšenjima", navodi se u izveštaju.
Fridom haus navodi i da su vlasti iskoristile kontrolu nad regulativom da pomognu provladinim medijima.
Organizacija u probleme ubraja i nedostatak transparentnosti u vlasništvu medija, indirektne subvencije vlasti za medije, što je, kako tvrde, pomoglo provladinim medijima da dominiraju tržištem.
U izveštaju piše i da su članovi vladajuće stranke koristili SLAPP tužbe za zastrašivanje nezavisnih medija i novinara.
SLAPP tužbe obično podnose moćni pojedinci, lobističke grupe, korporacije ili državni organi, a njihova svrha je da cenzurišu, zastraše i ućutkaju kritičare, opterećujući ih troškovima pravne odbrane, sve dok ne odustanu od kritike.
Fridom haus navodi da je sve ovo stvorilo okruženje u kojem pozitivno izveštavanje o Vučiću i SNS-u "zatrpava informativno okruženje, posebno uoči izbora, a kritički glasovi su sve više ućutkivani".
'Zarobljene institucije'
Saša Mirković iz Asocijacije nezavisnih elektronskih medija kaže da se u ovom izveštaju, ali i na masovnim protestima koji su aktuelni u Srbiji, govori o institucijama koje ne rade svoj posao i koje su "zarobljene".
U Srbiji se duže od tri meseca održavaju protesti u više gradova predvođeni studentima, sa kojih se traži odgovornost vlasti za pogibiju 15 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.
Mirković smatra da institucije koje treba da regulišu medije već dugo ne funkcionišu u Srbiji.
"Srbija već dugo funkcioniše bez Saveta Regulatornog tela za elektronske medije. U Skupštini sednica na kojoj bi se oni birali nije ni najavljena", kaže on.
Ovo telo, koje nadgleda rad elektronskih medija, izdaje dozvole za rad televizijama i radio stanicama i uređuje uslove za dobijanje dozvola, na meti je kritika duži niz godina da ne vrši svoju funkciju i da radi u službi vlasti.
Mandat članovima Saveta Regulatornog tela za elektronske medije istekao je 4. novembra 2024. Izbor novih članova pratile su optužbe za neregularnost postupka izbora, a šest kandidata za članstvo u Savetu REM-a odlučilo je u januaru da povuče kandidature zbog, kako tvrde, kršenja Zakona o elektronskim medijima.
REM prate i optužbe da toleriše propuste medija i da ne objavljuje blagovremeno izveštaje o monitoringu medija.
"Svedoci smo da je prethodnih dana REM objavio izveštaj o medijskom monitoringu izbora iz decembra 2023, dakle, više od godinu dana kasnije. To je jedan od najilustrativnijih primera zašto se Srbija tako kotira na listi Fridom hausa", kaže Mirković.
On ističe i da vlast u Srbiji ispunjava zahteve Evropske unije, čija je Srbija zemlja kandidat za članstvo, i da donosi medijske zakone koji se kasnije ne implementiraju.
"Zakon o elektronskim medijima, na primer, predviđa da bude izabran novi Savet REM-a, a znamo da ga nemamo, to govori o paralizi (institucija)", ističe on.
Za Mirkovića ozbiljan problem u Srbiji, koji je spomenut u izveštaju Fridom hausa, predstavljaju napadi na novinare i medije.
Jedan od poslednjih zabeleženih slučajeva je kada su nepoznate osobe provalile su tokom noći 21. februara u prostorije Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) u Novom Sadu.
Nezavisno društvo novinara Vojvodine i ranije je beležilo napade i pretnje, a u decembru 2024 je objavilo je da su im upućene nove pretnje smrću.
Regionalna mreža Bezbedni novinari (Safe Journalists) saopštila je 26. februara da napadi na novinare u Srbiji "ne prestaju" i pozvala nadležne institucije da "prekinu sa nasilnim kampanjama i targetiranjem novinara i medija".
Srbija u ranijim izveštajima Fridom hausa
Organizacija Fridom haus je i u ranijim izveštajima ukazivala na urušavanja sloboda u Srbiji i pritisak na medije.
U izveštaju o stanju političkih sloboda i građanskih prava u Srbiji u 2023. godini bilo je navedeno da je " vladajuća Srpska napredna stranka postepeno urušavala politička prava i građanske slobode, stavljajući pritisak na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije civilnog društva".
Srbija je i u tim izveštajima imala status jedne od zemalja sa najznačajnijim padom sloboda u poslednjoj deceniji.
Tada je u izveštaju ukazivano i na izborne manipulacije, korupciju, propagandu i pritiske na medije, kao i na "urušavanje nezavisnog pravosuđa".
Predstavnici vlasti u Srbiji ranije su negativno reagovali na izveštaje ove organizacije.
Bivša premijerka, a danas predsednica Skupštine Srbije, Ana Brnabić nazvala je 2022. "sramnim" izveštaj Fridom hausa da je Srbija balkanska država koja je u najvećoj meri nazadovala u oblasti sprovođenja demokratskih reformi.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izveštaj Fridom hausa iz 2020. u kom je ta organizacija svrstala Srbiju u zemlje hibridnih režima s autoritarnim režimom nazvao "političkom deklaracijom", ali naveo da taj izveštaj "nije dobra vest".
Fridom haus u svojim izveštajima svake godine procenjuje stanje slobode u 195 zemalja i 15 teritorija, te ih na osnovu različitih indikatora rangira.